Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. (Grupa G)

Grupa G nam donosi dva apsolutna autsajdera, Tunis i Panamu, i dve ekipe koje će se boriti za prvo mesto u grupi i samim tim “lakšeg” protivnika u sledećoj fazi, Englesku i Belgiju.
Belgijanci su u poslednjem pripremnom meču pred Mundijal savladali, rivala Srbije, Kostariku (4:1)

Belgijanci su reprezentacija koja iz godine u godinu sazreva. Od nekadašnjih autsajdera na Mundijalima, stigli su do statusa prikrivenog favorita. Belgija se trenutno nalazi na trećem mestu fifine rang liste, a u prilog tome ide podatak da nisu poraženi od 1. septembra 2016. godine, što je period od 21 meseca, što je jako teško postići pogotovo u Evropi.

“Crveni đavoli” su svoj najbolji plasman na Mundijalima postigli na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1986. godine, kada su takmičenje završili na četvrtoj poziciji. Belgijanci su prvo, jedva prošli grupu pobedom nad selekcijom Iraka. U osmini finala napravili su veliko iznenađenje pobedom, nakon produžetaka nad ekipom Sovjetskog Saveza od 4:3. Nakon toga u četvrtfinalu prave još veću senzaciju eliminacijom Španije, nakon boljeg izvođenja penala (5:3). U polufinalu ih je sačekala ekipa Argentine, koja je uspela da spreči Belgiju da napravi novo iznenađenje pobedom od 2:0, a kasnije su Belgijanci poraženi i u meču za treće mesto od Francuske 4:2.

Što se tiče sadašnje ekipe, koja sigurno može da dostigne uspeh generacije iz Meksika, selektor Roberto Martinez se odlučio za manje-više očekivan sastav. Napad bi trebao samostalno da predvodi centarfor Mančester junajteda, Romelu Lukaku (25). Dva igrača bi trebala da igraju iza samog Lukakua, to su kapiten Eden Azar (27) i Drajs Mertens (31). Glavni, centralni deo veznog reda činiće četiri igrača, od kojih bi dvojica krilnih igrača, u napadu predstavljala klasična krila, dok bi se u odbrani povlačili na bekove. To će verovatno po desnoj strani biti, Tomas Menije (26), dok po levoj strani mogu da deluji i Čadli (28) i Karasko (24). Samo srce ekipe činiće tandem Aleks Vitsel (29) i Kevin De Brujne (26).

U odbrani će igrati pored dvojice krilnih-bekova, tri štopera. To će najverovatnije biti Tomas Aldervireld (29), Tomas Vermalen (32) i Jan Vertongen (31). Na golu je jedan od najboljih golmana na svetu, i neprikosnoveni čuvar mreže reprezentacije Belgije Tibo Kurtoa (26).

Što se tiče šansa Belgijanaca u grupi, one su velike. “Crvenim đavolima” će najozbiljniji rival za prvo mestu u grupi biti Engleska, dok će sa Panamom i Tunisom, verovatno samo popravljati gol razliku.

Engleska je u poslednjem meču pred put u Rusiju pobedila ekipu Kostarike (2:0)

Večiti favoriti za trofej na Mundijalima, i uvek postoji nada da baš na ovom prvenstvu mogu nešto da naprave. To je priča o Englezima na svetskim prvenstvima. Da li je u pitanju sreća, nesreća, pravda, sudije ili neki drugi faktor mi danas ne znamo, ali znamo da se uvek nešto nalazilo na putu “Gordog Albiona” do osvajanja trofeja, osim jednom.

Postavlja se pitanje kako nacija koja je izmislila fudbal nije najuspešnija u njemu. Ali upravo je u tome draž fudbala, kada misliš da si najači, da si nepobediv, brzo dođe kraj. Englezi su ipak osvojili jedan Mundijal, i to upravo kod kuće u Engleskoj 1966. godine. U teškoj grupi u kojoj su pored “Gordog Albiona” tu bile ekipe Meksika, Urugvaja i Francuske, Englezi su uspeli da izbore prvu poziciju.

U četvrtfinalu susret na Vembliju između domaćina i Argentine, obeležila je tvrda i neizvesna utakmica. Ipak domaćin je uspeo da postigne jedan gol, što je bilo dovoljno za plasman u polufinale. A onda u polufinalu nimalo lak zadatak. Selekcija Engleske je ponovo na Vembliju dočekala jednog od glavnih favorita za tron svetskog fudbala, Portugal. Portugalci su tada igrali na krilima jednog od najboljih evropskih fudbalera svih vremena Euzebija, ali je “Gordi Albion” uspeo da izbori finale svetskog prvenstva golovima legendarnog Bobija Čarltona. A u finalu prava drama. Englezi su naime do prvog i jedinog trofeja na Mundijalima došli nakon produžetaka ukupnim rezultatom 4:2 protiv Zapadne Nemačke.

Najveća snaga sadašnje reprezentacije Engleske jeste energija mladih, koja obećava uspeh. Ova mlada generacija engleskih fudbalera sa klupe je predvođena isto tako relativno mladim trenerom Geretom Sautgejtom. Englezi će najverovatnije nastupiti sa jednim špicem, a to će biti jedan od najboljih centarfora na planeti, Hari Kejn (24). Najverovatnije sa njim u paru, ali ne kao klasičan centarfor već više kao polu-špic ili krilo igraće Rahim Sterling (23).

Od Engleza se može očekivati da će u sredini igrati sa tri fudbalera, koji će činiti samo srce igre, dvojica bi trebalo da budu nešto istureniji, a jedan pozadi. Ta dvojica isturenih će najverovatnije biti Dele Ali (22) i Džordan Henderson (27), dok će sama igra počinjati od Erika Dajera (24) koji će biti nešto defanzivniji.

U odbrani se može očekivati nešto slično kao kod Belgije, naime, to će biti opet tri štopera: Geri Kejhil (32), Džon Stouns (24) i Kajl Voker (28), koji će biti zadužen za iznošenje lopte. Takođe tu će biti dva krilna-beka koja bi trebalo da u napadu budu ofanzivni orijentisani, a u odbrani defanzivno. Po levoj strani će to biti iskusni Ešli Jang (32), a po desnoj Džesi Lingard (25). Na golu će najverovatnije biti Džek Batland (25), golman Stouka.

Ne treba zaboraviti i izmene koje će na raspolaganju imati Sautgejt, a neki od njih su: Džejmi Vardi (31), Markus Rašford (20), Ruben Loftus-Čik (22), Fabijan Delf (28), Fil Džons (26), Deni Rouz (27), kao i golmani Nik Poup (26) i Džordan Pikford (24).

O šansama Engleza nema šta govoriti, u ovoj grupi su uz Belgiju glavni favoriti, sve osim šest bodova iz duela sa Tunisom i Panamom je iznenađenje. A sa Belgijom im predstoji prava borba u trećoj rundi za prvo mesto.

Selekcija Tunisa poražena je u poslednjem pripremnom meču sa Španijom (1:0)

“Afričkim orlovima” će ovo biti peti nastup na svetskim prenstvima, a svoj debi zabeležili su 1978. godine u Argentini. Tada su i zabeležili svoj najveći uspeh na Mundijalima, a to je deveto mesto. Ono što je specifično za ekipu Tunisa jeste da nikada na svetskim prvenstvima nisu prošli grupu. Naime, te 1978. godine u Argentini su bili blizu senzacije nakon pobede nad Meksikom, i remijem protiv Zapadne Nemačke, ali je nažalost u poslednjem kolu selekcija Tunisa poražena od Poljske. Zbog bodova i gol razlike bili su proglašen za najbolju ekipu grupne faze koja nije prošla u nokaut fazu, čime su zauzeli deveto mesto.

Selektor ove reprezentacije je iskusni tunižanski stručnjak Nabil Malul. Što se tiče postave koju će on izvesti na Mundijalu ona je nepredvidljiva, i mi smo dali neki svoj okvir kako bi to trebalo da izgleda. Najistureniji igrač će biti najverovatnije Kazri (27), koji neće biti klasična “devetka” već nešto kao lažna “devetka”, odnosno polu-špic. U srednjem redu će verovatno igrati sledeći igrači: Sliti (25), Haui (23) i Badri (27), dok će nešto defanzivniji biti Skiri (23) i Sasi (26). Ipak jako je teško predvideti šta je Malul zamislio.

Što se odbrane tiče tu možemo očekivati klasična četiri igrača, dva beka i štoperski tandem. Levu stranu će najverovatnije držati Maloul (28), a desnu Bron (22). Štopere će skoro stoprocentno igrati Ben Jusef (29) i Merija (24). Na golu jedino nema dilema sve utakmice će braniti iskusni Ajmen Matluti (33).

O tome koliko u ovoj grupi mogu, odnosno ne mogu, govori podatak da Tunis nikada nije prošao grupnu fazu pa zašto bismo sada očekivali drugačiji scenarijo. Od ekipa u grupi sigurno je da mogu da savladaju Panamu, ali objektivno oni nemaju šta da traže sa Englezima i Belgijancima.

Selekcija Paname poražena je u poslednjem pripremnom meču od selekcije Norveške (1:0)

Jednostavno najveća nepoznanica svetskog prvenstva je ekipa Paname. O njihovoj fudbalskoj istoriji na svetskim prvenstvima nema šta da se priča, jer oni u ovim trenucima žive tu istoriju. Naime, selekcija Paname, kao i selekcija Islanda, su debitanti na svetskim prvenstvima. Na prvenstvo su stigli putem KONKAKAF kvalifikacija.

Prvo su u grupi završili na drugom mestu iza Kostarike, a ispred selekcija Jamajke i Haitija. Na taj način su se plasirali u sledeću fazu kvalifikacija. U poslednjoj fazi su završili na trećem mestu u grupi sa Meksikom, Kostarikom, Hondurasom, SAD i Trinidadom i Tobagom. To treće mesto obezbedilo bi im prvo učešće na Mundijalima u istoriji.

Što se tiče kadra selkcije Paname, ona je veoma raznovrsna i pomalo egzotična za nas iz Evrope. Prvi selektor koji je doveo Panamu na svetsko prvenstvo je Kolumbijac Hernan Dario Gomez. Očekuje se klasična 3-4-3 formacija, sa takozvanim letećim bekovima. U napadu se očekuje Blaz Ruiz (37) iskusni kapiten koji na Mundijalu debituje sa 37 godina. Pored njega u napadu će igrati najverovatnije Taheda (36) i Barsenas (24).

U samom centru veznog reda igraće skoro sigurno Godoj (28) i Pimental (27), a ti takozvani leteći bekovi biće najverovatnije Erik Dejvis (27) i Mihael Muriljo (22). Tri štopera biće Eskobar (23), Balu (37) i Mačado (33). Na golu skoro sigurno biće Haime Penedo (36).

Što se tiče uspeha na Mundijalu, sam plasman na Mundijal je veliki uspeh za Panamu. Oni realno nemaju šta da traže protiv ostale tri reprezentacije, i treba jednostavno da igraju za svoju dušu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.