Peđa Stojaković – Najbolji šutera kojeg je Evropa ikada dala…

Crvena Zvezda, PAOK, Sacramento Kings, Indiana Pacers, New Orleans Hornets, Toronto Raptors i Dallas Mavericks. Svetski i evropski prvak, trostruki All Star igrač, dvostruki pobednik u šutiranju trojki i verovatno jedan od najboljih igrača i šutera koje je Evropa ikada dala…

Kada se kroz priču pominju najbolji igrači svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije, njegovo ime se dosta često izostavlja ili prosto zaboravlja, kao da to što je uradio nije bilo dovoljno da ponese epitet jednog od najboljih, a opet niko sa ovih prostora nije ostavio dublji trag u NBA, najjačoj ligi sveta, od Predraga Stojakovića. U svojoj poslednjoj sezoni je uspeo da se domogne titule šampiona sa Dallasom i da nadoknadi ono što mu je promaklo sa Kingsima.

“Tata, ja ću nas jednog dana sve izdržavati i nećeš morati da se ustručavaš kada kupuješ bilo šta.” ( Peđa Stojaković )

Kao dečak, Peđa je posmatrao svog oca kako pokušava da sinu, sportisti u razvoju, kupi što veću količinu voća, povrća i kvalitetne hrane. Novca uglavnom nije bilo. Ono što su imali bilo je malo i trebalo se pažljivo trošiti, svaki dinar bio je važna, a Stojaković je rastao i rastao, nebo mu je bilo granica…

Otkrio ga je Predrag Badnjarević na jednom turniru u Slavonskom Brodu, a već sa 14 godina bilo je jasno da je Stojaković super talentovan i da ga čeka verovatno velika karijera. Ali, kako odabrati pravi put?

Crvena zvezda, gdje je dominirao u mlađim kategorijama i gde je već sa nepunih 16 godina postao prvotimac, u tom trenutku nije imala mnogo šta da ponudi. Peđin stariji brat Nenad je imao teško oboljenje bubrega (posledica infekcije u detinjstvu) i samo lekovi za njegov koliko-toliko normalan život su koštali 10 hiljada maraka mesečno. Takav novac u Beogradu jednostavno nije mogao da nađe.

To je bio period kada su mladi igrači iz Srbije sreću tražili u Grčkoj uz dobijanje pasoša. Jarić, Gurović, Vukčević, Tarlać, Nesterović i Stojaković su bila najpoznatija imena koja su krenula tim putem. Stojakovića su tražili PAOK i Olympiacos. Oly je pritiskao do samog kraja, ali je presudila činjenica da je po plaćenoj odšteti tim iz Soluna nadmašio i moćnog Sokratisa Kokalisa (PAOK je izdvojio oko 800 hiljada dolara).

Peđa je potpisao ugovor sa PAOK-om, koji je na sebe preuzeo i obaveze lečenja njegovog brata. Sa Peđom su u Grčku istovremeno krenuli Nesterović, Reljić, kao i trener Badnjarević. Tri igrača, tri nova, grčka prezimena.

Prosto je neverovatno koliko je Stojaković naporno trenirao. Svaki potez, svaka kretnja, sve je bilo odrađeno maksimalno, nije se štedeo nikada, ma bio to dobar ili loš dan. Od prvog momenta je bilo jasno da je rešen da uspe. Šutirao je do iznemoglosti i koristio svaku priliku da igra jedan na jedan. To je bila njegova specijalnost, bio je vrlo nezgodan za čuvanje jedan na jedan.

Tako ga i dan danas pamte u PAOK-u. Pamti se još jedna stvar… njegov čudni, atipični i izuzetno brzi izbačaj, kojim je pogađao u fantastičnom procentu. Stojaković je prilikom šuta pomerao čitavo telo u levu stranu, a ruku kojom je pridržavao loptu je kasno sklanjao, tako da je rotacija umjesto standardne, bila bočna. Lopta je imala felš na putu do obruča, ali to nije smetalo da pogađa u viskom procentima. Nešto poput čuvenog Reggie Miller-a, Peđa je loptu izbacivao u uzlaznoj putanji, šut-skok, što odbrani uglavnom nije ostavljalo vremena za reakciju.

PAOK Pedja Stojakovic

Sve to Peđa je prve godine u PAOK-u demonstrirao uglavnom na treninzima i utakmicama juniora, čekajući papir Grčke federacije koji će mu konačno odobriti igranje zvaničnih utakmica. Put od debija do startne petorke nije trajao dugo, čak šta više bio je izuzetno kratak. PAOK je imao nukleus mladih igrača – Rentzias, Giannuolis i Stojaković. Njima trojicom su u Grčkoj bili oduševljeni od samog početka.

Svoje oduševljen nije krio ni GM Sacramento Kings-a Geoff Petrie, koji je za Stojakovića doznao preko tada najpoznatijeg košarkaškog menadžera u Evropi, Luciana Capicchionija. Petrie je kao prvi izbor Kingsa na draftu 1996. izabrao mladu zvezdu PAOK-a, glavom i bradom Peđu Stojakovića.

“Neverovatno koliko ljudi u Grčkoj puše u dvoranama… Išao sam da gledam Stojakovića u Solun i od duvanskog dima se nije videla suprotna tribina. To nigde nisam doživeo.” ( Geoff Petrie )

Prva profesionalna sezona za Stojakovića je nažalost donela i probleme sa povredama. Stres fraktura potkolenice koju je zadobio nije bila primećena na pregledima. Par nedelja pauze je popravilo stanje. U klubu su željno iščekivali njegov povratak na teren. U prvom meču nakon kratke pauze, radeći roling, Peđa Stojaković doživljava otvoreni prelom ranije povređene noge. Kao jedan od bitnijih uzroka povrede se navodi Peđina nemarnost oko istezanja, kome nije posvećivao dovoljno pažnje.

“Kada je luk naprsnut i pokušate sa njime da ispalite strelu… od napinjanja luk pukne na pola, to se desilo i sa njegovom nogom. Kost je bila napuknuta, a mišići su proizveli pritisak koji je napregao kost do pucanja.” ( Fizioterapeut )

Ova povreda je rezultirala da Peđa Stojaković od tog dana pa do dana današnjeg nosi metalnu šipku koja je implemntirana u njegovu nogu.

Povratkom na teren Peđa beleži prosek od čak 24 poena po utakmici u već tada izuzetno kvalitetnom i tvrdom grčkom prvenstvu, gde su utakmice igrane uglavnom na 60 poena, a gde se kontranapad smatrao pravim čudom. Stojaković je već u sezoni pre odlaska u NBA ispisao istoriju i ušao u anale grčke košarke pogotkom za 3 poena protiv Olympiacos-a u odlučujućoj utakmici polufinala plej-ofa.

Od početka karijere Stojaković je prosto obožavao prodor u levu stranu i naravno šut iz levog driblinga. Svesni toga u Olympiacosu, Dušan Vukčević, na inicijativu tadašnjeg trenera, doajena srpske i jugoslovenske košarke, gospodina Dušana Dude Ivkovića,  tokom čitavog napada PAOK-a usmerava Stojakovića u desnu stranu. Ali pomoći nije bilo. Trojka preko ruke sa zvukom sirene, koja je zaledila prepunu dvoranu Mira i prijateljstva. Veliki igrači jednostavno rade takve stvari sa lakoćom…

Put Stojakovića u NBA ligi je sličan onome koji su prošli brojni Evropljani i debitanti, samo sa mnogo boljim završetkom… “Ne znam da li mogu da igram u NBA ali postoji samo jedan način da to i saznam. To je da odem i pokušam…” ( Peđa Stojaković ) Većina evropskih “rukija” u NBA mora da prođe sličan put, pod uslovom da imaju realni kvalitet. Prvo se treba pomeriti sa klupe i dobiti šansu. Zatim treba pridobiti poštovanje na terenu, sudija pre svega, koje vam vrlo često na prodoru – kao nepoznatom igraču – neće svirati ništa.

Iako je u PAOK-u igrao vrlo raznovrsno, Stojaković je brzo shvatio da takav stil igre ne prolazi u NBA. Prvo što ti NBA igrači kao novajliji probaju jeste šut sa distance. Svojevrsni test, u prevodu “da vidimo šta može”. Na prodor do obruča, ako te slučajno ne zovu Manu Ginobili, možeš i da zaboraviš. Brzina igre je izuzetna, snaga i skočnost nestvarna, uopšteno atleticizam je veoma bitna stvaka kod svakog igrača, kao što je slučaj i dan danas. Stojaković je u kratkom vremenskom roku postao svestan da je potrebno dodatno ojačati i pridobiti snagu. Zbog toga je sa kondicionim trenerom Batom Zimonjićem počeo proces jačanja nogu, bez obzira na njegovo nisko težište. Iako je imao 206 cm, izuzetno brz i precizan šut, shvatio je da treba imati snage u nogama da dok šutiraš u padu sa osam metara, preko atletski superiornijeg igrača, dva minuta do kraja, pogodiš taj šut.

U tri sezone, Stojaković je kod čoveka koji je Dražena Petrovića držao zakucanog za kraj klupe, došao do proseka od 20 poena po meču i uloge startera na poziciji 3 ili ti niskog krila. Svoju do tada najbolju NBA sezonu 2000/01 zaključio je fantastičnim nastupom na EP u Turskoj, gdje je proglašen za najboljeg igrača, sa prosekom 23 poena po utakmici uz četiri skoka i 68% šuta za dva, 51% za tri. SR Jugoslavija je osvojila zlatnu medalju pobeđujući prosečno sa 23 poena razlike svoje protivnike!

U čuvenoj seriji protiv Lakersa, Kingsi nisu mogli da računaju na Stojakovića u punom obimu zbog povrede skočnog zgloba i to će nažalost ostati njegova i priča Kingsa tokom svakog narednog plej-ofa. Uvek su neke povrede vukli ili Webber ili Stojaković. Rane zbog velikog promašaja u odlučujućoj utakmici protiv Lakersa, zalečio je zlatnom medaljom na SP u Indianapolisu. Ponovo najbolji strelac reprezentacije sa 19 poena po utakmici. Pobeda nad američkom reprezentacijom u eliminacionoj utakmici, a 26 poena u finalu.

Reputaciju vanserijskog šutera potvrdio je sa dve uzastopne pobede na All Star takmičenju u šutiranju trojki. Jedini je neamerikanac sa dva trijumfa, iako je Barkley na drugom takmičenju uporno govorio da neće proći prvi krug, što se naravno ispostavilo kao čista glupost.

Svoju najbolju sezonu u karijeri Peđa je odigrao u periodu 2003-04. Drugi strelac lige, druga petorka lige! Četvrti u glasanju za MVP nagradu. Najveći prosek poena jednog EX-YU igrača ikada (24,2), drugi po odigranim minutama, 240 pogođenih trojki, najbolji procenat sa linije penala (93 odsto). Prosto rečeno Peđa Stojaković.

Nakon ove sezone, povrede su gotovo uništile njegovu NBA karijeru. Počevši od zgloba, kolena, leđa pa do vrata. Uvek je nešto teralo Stojakovića da propušta utakmice. Tek četiri godine kasnije u New Orleansu je uspeo da poveže 77 utakmica za Hornetse. Chris Paul ga je gotovo bezgrešno pronalazio van linije za tri poena, a Stojaković je sve to uzvratio sa nestvarnih 230 pogođenih trojki uz najbolji procenat u karijeri.

Ponovo je bio i najbolji sa linije penala u NBA uz 93% uspešnosti. On, Chris Paul i David West su odveli tim do sedme i odlučujuće utakmice polufinala Zapada protiv Spursa, ali iako su imali prednost domaćeg terena, San Antonio im je zalupio vrata i prošao u veliko finale zapada sa Lakersima, gde su ubedljivo izgubili ukupnim rezultatom 4-1.

Nakon jedne zdrave sezone, nažalost ponovo su krenule povrede, samo u još većem obimu, ali je na kraju puta stiglo i ono što je čekao gotovo 10 godina, NBA titula. Ugovor sa Dallasom je bio pravi scenario za veterana na zalasku, koji je pio šaku tableta samo da bi ujutro ustao iz kreveta. Stojaković je bio daleko od igrača koji je mogao da nosi napad svoje ekipe, ali je i dalje bio vrhunski šuter koji je sa dovoljno prostora mogao da pogodi četiri-pet trojki u seriji…

Peđa je svoju seriju sačuvao za duel protiv nervoznih Lakersa, koji su slomljeni uz šest njegovih trojki u seriji bez promašaja u četvrtoj utakmici. U velikom finalu protiv Miami-a njegova minutaža je bila skroman, ali opet dovoljna da se dođe do titule i postane NBA šampion.

“Kada sam video kako šutira na treningu znao sam da idalje može i da će nam itekako korisiti..”( Dirk Nowitzki )

Iz nekog za mene potpuno nepoznatog razloga, kada se raspravlja ko je najbolji EX-YU igrač svih vremena, njega najčešće zaborave, ili ga se neko seti pri kraju priče, kada zaključci dolaze na vidilo. Uz one uobičajene – Dražen, Kukoč, Bodiroga, Divac, Kićanović, Danilović, Ćosić, Đorđević – ime Predraga Peđe Stojakovića se veoma retko pomene, iako je u najjačoj ligi sveta postavio nove standarde za igrače sa ovih prostora koje u skorije vreme možda uspe samo Luka Dončić da dosegne.

Neki kažu da nije ostavio dovoljno dubok trag u Evropi, iako je to s obzirom na put njegove karijere bilo nemoguće, neki da nije bio previše pouzdan u važnim utakmicama, a opet neki da je imao kratku reprezentativnu karijeru. Olako se zaboravljaju 3xAll Star nastupa, 14.000 NBA poena, 1.800 pogođenih trojki, 90% sa linije penala u karijeri, evropsko i svetsko zlato, NBA titula, te činjenica da je uz Dražena bio verovatno i najbolji čisti strelac kojeg su dali prostori bivše Jugoslavije ikada…

“To je jedini igrač kojeg znam, a koji je izgurao svoj stil igre od juniora do NBA petorke. Nikada ga promašaji nisu previše pogađali i uvek je bio spreman da šutira bez obzira na okolnosti. Rođeni strijelac.” ( Srećko Jarić )

“Kada su me pitali ko je bio najbolji igrač kojeg sam trenirao, rekao sam da ne znam, jer ih je stvarno bilo puno, ali da znam ko će biti najbolji – Predrag Stojaković.” ( Dragan Šakota )

Ne dovvolimo da Peđa Stojaković ode u zaborav!

Stefan Pavićević

"Live a life you will remember"

2 thoughts on “Peđa Stojaković – Najbolji šutera kojeg je Evropa ikada dala…

  • August 15, 2018 at 02:03
    Permalink

    Svaka cast momce koliko god, godina da imas, ovo me je zaista odusevilo, hvala veliko!

    Reply
    • August 15, 2018 at 02:05
      Permalink

      Hvala veliko Marko 🙂

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *