Janković: Bio sam klinac, ali tada jesam imao dobar šut sa distance

Centar Partizana Nikola Janković o očiglednom napretku u šutu sa distance, motivu i profesionalizmu.

Tek oko 1.500 ljudi na tribinama „Pionira”. Doduše i – pesma, grupice od par desetina tih, takozvanih, organizovaih navijača. Pesma koja nije prestajala i činila je ambiejent malo manje sumornim.

Na terenu dve ekipe. Jedna se bori za ostanak u trci za plasman u plej-of, ma koliko ona nerealna bila. I druga koja je već rešila poziciju broj jedan, ali koju grb na dresu obavezuje da u svakom meču igra na pobedu. Ma koliko ona važna ili manje važna bila. To jesu reči koje se čuju posle svake utakmice Partizana. Koje svaki igrač koji je ikada nosio crno-beli dres ili ma koji dres iste „težine”, vrlo dobro zna.

Ali, kako je zaista igrati „te” utakmice? One u kojima je kvalitet tako očigledno na vašoj strani, u kojima su vam već svi upisali pobedu, toliko da ih čak ni ne zanima da dođu u dvoranu i pogledaju meč. Jer, konačni ishod već „znaju”.

Odgovore je pokušao da da Nikola Janković. Nekoliko minuta pošto je završena utakmice Partizana i Novog Pazara, a u kojoj su crno-beli odigrali dovoljno dobro da bi upisali novi – deveti – trijumf u takmičenju po grupama u Superligi, mladi centar je sve to opisao u jednoj rečenici.

– Sve to je sastavni deo posla! I toliko je jednostavno. – Moramo da odradimo svaku utakmicu. Sigurno da nije isti motiv kada igramo, recimo, protiv Zvezde ili nekog drugog kluba. Bez ikakvog potcenjivanja bilo kog protivnika. Ali to su potpuno drugačije utakmice.

– Svi smo mi profesionalci i moramo da pronađemo ili motiv ili fokus, šta god, da svaku utakmicu završimo na pravi način i da svaku pobedimo.

Priča se vratila na Novi Pazar. Utakmicu u kojoj je Partizan šutnuo čak 40 trojki. Prvi put ove sezone. Odmah posle utakmice, Andrea Trinkijeri, trener crno-belih, je naglasio da se to neće dešavati često. Ali da je sada bilo rezultat taktike rivala koji je – kako je rekao italijanski stručnjak – „parkirao autobus u reket”. Dodao je i: „Toliko su nas ostavljali same na šutu, da nas je bilo sramota”.

I Nikola Janković je ostavljan sam na šutu. I od tih 15 trojki, koliko je Partizan ubacio Novom Pazaru, jedna je bila njegovih ruku delo. A da to nije slučajno, pokazuje i podatak da se na šut van 6,75 dizao i protiv Slobode, pa i Tamiša. I da je pogađao. Sve to ne bi bilo ništa neobično, da se ne zna da je Janković mnogo ubojitiji ispod table. Da se obično kreće u polju ograničenja, ne van njega. U odgovor se umešao njegov prezimenjak Stefan, svojevrsnom pohvalom, ali kojom je izmamio osmeh svih u hodniku „Pionira”. – Šutira trojke sto odsto, a ja 6-1!

Nikola kao da nije čuo saigrača, jednostavno je nastavio priču odgovorom na pitanje šta se to promenilo u njegovoj igri. Evidentno je da je i slobodna bacanja popravio. – Pa, da li se uopšte menja – zapitao je. Nije dugo čekao, da da odgovor. – Ja bih pre rekao da se vraća na staro. Kao junior sam igrao poziciju „četiri na pet”, a onda je došao period kada sam igrao samo peticu, gde sam imao problem i sa samopouzdanjem.

Sada radim na tome, na psihologiji, naravno i na šutu. I ne bih rekao da se nešto menja, već da se vraća na staro. Uostalom… – U mlađim kategorijama sam sve to radio. OK! Bio sam klinac, ali tada jesam imao dobar šut sa distance. Nadam se da će se to sada vratiti na taj nivo, ako ne i bolje. Radim na tome svaki dan. Iskreno, zadovoljan sam i srećan što je to tako.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.